ПРОГРАМ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА ДЕЦЕ ОД 3 ДО 5,5 ГОДИНА

Рад са децом узраста од три до пет и по година одвија се према Основама програма предшколског васпитања и образовања деце од три године до укључивања у програм припреме за школу. Основе програма заснивају се на хуманистичком схватању развоја детета које наглашава унутрашње снаге детета као ослонац за развој и средину која подстиче испољавање јаких страна личности детета.

Зато предшколска установа „ИСКРА“  са својом организацијом и мноштвом улога које има у односу на децу и породицу обезбеђује:

• сигурну средину у којој се свако дете осећа прихваћено и вољено и у којој оно оптимално расте и развија се што је услов сваке добробити детета;
• социјалну средину која детету подстиче развој социјалних вештина, кроз сарадњу, договарање, вршњачко учење и богату и разноврсну размену и комуникацију са вршњацима и одраслима;
• даје подршку породици у васпитању детета и сарађује са њима везано за програм са циљем остваривања континуитета у учењу;
• остварује задатке шире припреме за школу кроз развој диспозиција за целоживотно учење.

Програмске основе за рад са децом од 3 до 5,5 година, подразумевају да васпитачи у планирању издвоје циљеве, руководећи се начелима рада, сагледавајући основну функцију и улогу вртића, имајући у виду ко све, зашто и како може да буде део васпитно образовног процеса  и водећи рачуна о потребама детета и његовог окружења.

Програмски садржаји и задаци дати у Правилнику о општим основама предшколског програма, у реализацији кроз месечно-недељно-дневно планирање захтевају поштовање:

• узрасних могућности деце;
• различитих аспеката развоја;
• индивидуализације у раду;
• актуелности у животном окружењу;
• показатеља праћења рада (евалуација);
• остварене сарадње са родитељима и средином.

Васпитни циљеви остварују се кроз низ спонтаних животних ситуација, слободно одабраних или заједнички планираних активности (практичних, говорних,  друштвених, игровних, спортских, уметничких, стваралачких, истраживачко- сазнајних…), при чему се користе различита средства (сопствено тело, усмени и писани језик, ликовни израз, разни медији, музика и плес, математика) као и различити материјали. С обзиром да је планирање по моделу А један отворен и континуиран процес, саставни део васпитне праксе, а не формалан и унапред дат резултат, немогуће је унапред за годину дана одређивати циљеве, већ они се планирају краткорочније.

До циљева се долази тако што се поштују дечја интересовања, а васпитач поставља питања и ствара могућности како би открио стварна интересовања деце.

Садржаји и активности рада са децом планирају се тематски, избором садржаја из три целине:

Формирање свести о себи – разликује делове тела; упознаје своје потребе, опажања, мисли и осећања; овладава различитим начинима изражавања; истражује, прихвата и проширује своје моћи и границе, деловањем на средину и интеракцију са другима; помоћу медија и кроз игру развија своје креативне потенцијале.

Развијање односа и стицање искустава и сазнања о другим људима – на основу сигурности и поверења у себе гради отвореност и поверење према другима; упознаје правила понашања и опхођења у групи; учи да препозна потребе и осећања других; развија пријатељске и сарадничке односе са вршњацима и одраслима.

Сазнавање  света око себе и развијање начина деловања на њега – на основу сопствене активности дете упознаје предмете и појаве у својој околини; развија интелектуалну самосталност кроз самостално изношење идеја. Оспособљава се да користи предмете и информације.

Васпитно-образовни процес настаје као део „отвореног система васпитања“ у интеракцији деце, одраслих и средине у којој бораве, а у форми „заједнице која учи“. Акценат у раду  је на процесима и вештинама које деца стичу, интеракцији деце и индивидуализацији рада, сарадњи са породицом и организацији средине за учење. У планирању рада полази се од питања шта, зашто и како што води креирању програма у зависности од актуелне праксе.

Улога васпитача је: организовање физичке и социјалне средине, посматрање и праћење дечјих потреба и интересовања, праћење напредовања деце у развоју и учењу, планирање садржаја рада, организовање различитих типова активности, пружање  подршке, помоћи и информација.

Процена ефеката рада са децом према постављеним циљевима и задацима разматрају се како на нивоу тима васпитача у вртићу, тако и кроз повремено праћење и  консултовање од стране стручног сарадника. Стога, унапређење васпитне праксе одвија се плански и систематски кроз стално преиспитивање на принципима тимског рада, сарадње, професионалног развоја запослених, као и кроз укључивање шире друштвене заједнице у развијање програма, а нарочито кроз укључивање родитеља и подршку породици.